Author Archives: admin

lijecnici_2_0

Biopsija uretre,bešike i uretera

Uzimanje isečaka tumorozne promene mokraćne uretre,bešike i uretera, u lokalnoj anesteziji.

 

bubreg

Litotripsija kamena u uretri,bešici i uretru

Litotripsija, litolaplaksija, jedna je od minimalno invazivnih metoda u interventnoj urologiji koja se zasniva na primena ultrazvuka u razbijanju kamena u bubregu i mokraćovodu. Kako kamen u bubrežnom sistemu, veći od 10 mm, i neko kamenje u prečniku 5 do 10 mm, neće spontano proći kroz mokraćne kanale, za njihovo uklanjanje iz organizma potrebna je neka od uroloških intervencija. Urolozima je danas na raspolaganju više opcija za uklanjanje kamena iz mokraćnog sistema, među kojima se sve više primenjuje litotripsija (u 95-98% slučajeva).[1] Njena prednost je i u tome što se lakše odstranjuju recidivni kamenci, kao i kamenci različitog hemijskog sastava. Ovo je posebno značajno kada je u pitanju kamen u bubregu kod bolesnika sa jednim bubregom.[2]

Litotripsija se može izvesti pomoću uređaja sa udarnim talasima a (engl. ESWL-Extracorporeal Shock Wave Lithotripsy), ili pomoću uređaja sa fokusiranim energetskim piezoelektričnim konvertorom.

ESVL uređaj poseduje generator udarnih mehaničkih talasa i smešten je u jednom fokusu eliptičnog ultrazvučnog ogledala, dok se kamen (unutar bubrega ili mokraćnih kanala) smešta u drugo žarište. Samo ciljanje obavlja se specijalnim rendgenskim uređajem i sistemom za nišanjenje. Da bi se kamen razbio potrebno je u generatoru aparata stvoriti, stotinu do više hiljada ultrazvučnih impulsa.

Drugi tip aparat poseduje veliku energiju i u fokusu (širine 3 mm) stvara intenzitet snage reda veličine 5 MW/cm² u trajanju od 0,1 µs do 1 µs. U fokus se ponovo smešta kamen i u oko 85% isti se uklanja tokom jedne desetominutne seanse.

epididimitis

Aterom skrotuma

Lojna cista ili aterom je zatvorena kesica ispod kože ispunjena lojnim sadržajem nalik na sir.

Uočavaju se kao čvor ili izbočia ispod kože, elastičan je na pritisak i pomera se u odnosu na podlogu. Najčešće se lokalizuju na glavi, leđima, grudima, genitalijama ali mogu se javiti i na svim drugim regijama tela, osim na dlanovima i tabanima. Neprijatan miris iz njih potiče od keratina, proteina koji se proizvodi u samoj lojnoj žlezdi. Veoma često ulaze u infekciju, i tada se javlja bol i otok, sa razvojem gnojnog procesa koji na kraju rezultira pojavom apscesa.

Diferencijalna dijagnoza

Dijagnostički se mogu pomešati sa lipomima, fibrolipomima i neurofibromima.

Razlozi nastanka

Lojne ciste nastaju blokadom (začepljenjem) kanala lojne žlezde ili otokom dlačnog folikula koji ometa pražnjenje lojne žlezde kroz poru.

Simptomi i znaci

Uočava se obično kao mali, bezbolni čvorić , koji se može napipati ispod kože. Kada duže traju (nekada i godinama), ti čvorići najčešće dostižu veličinu lešnika, ali mogu biti i veći. Veoma često u njima se razvija gnojna infekcija.

Znaci razvoja gnojne infekcije su:

  • crvenilo,
  • otok,
  • lokalno povećanje temperature kože,
  • curenje smrdljivog, prljavo-sirastog sadržaja ili gnoja
  • bol

Kako se dijagnostikuje?

Najčešće se dijagnoza postavlja na osnovu izgleda same promene (okom) i na osnovu informacija koje se dobijaju pipanjem (palpacijom) promene. Izuzetno retko je potrebno uraditi biopsiju.

Komplikacije

U slučajevima razvoja infekcije dolazi do pojave gnojnih apcesa, a veoma retko, kada se ovaj proces ne tretira, dolazi i do razvoja nekroze.

Tretman

Lojne ciste koje ne prave estetske ili funkcionalne probleme obično ostavljamo bez tretmana.

Ako narušavaju estetski izgled a pogotovo ako se inficiraju treba ih tretirati na jedan od sledećih načina:

  • Incizija i drenaža. U slučajevima infekcije vrši se zasecanje kože radi pražnjenja gnojnog sadržaja a time i smirenja upale. Po smirivanju procesa savetuje se radikalna ekscizija, jer postoji velika verovatnoća obnavljanja procesa.
  • Totalna-radikalna ekscizija. Ova hirurška procedura se preporučuje kao trajno rešenje, ali samo u slučajevima gde nema infekcije. Radikalna ekscizija podrazumeva uklanjanje same lojne ciste kao i okolnog tkiva, što samo po sebi dovodi do stvaranja defekta kože većeg prečnika od same lojne ciste i naravno potom iziskuje i šivenje (suturu) takvih rana. Uklanjanje konaca kojim je rana zatvorena vrši se 7 do 14 dana potom.
  • Minimalna ekscizija. Ovo je tehnika gde se načini mala incizija prosečno 5 mm prečnika, i kroz nju se uklanja deo po deo ciste. Rana zarasta bez ušivanja a ožiljak je minimalan.
  • Uklanjanje kroz ubod. Ovo je specijalna tehnika namenjena pre svega za lojne ciste na glavi.

Faktori rizika

Lojne ciste se najčešće javljaju:

  • nakon puberteta, veoma se retko mogu javiti u periodu pre puberteta
  • kod muškaraca, u svim regijama sem na glavi (na glavi češće kod žena)
  • kod osoba koje su tokom puberteta imale akne
  • nakon ekstenzivnog sunčanja ili upotrebe solarijuma
  • nakon povreda na koži, najčešće se radi o mikro povredama, praćenim krasticama

Prevencija

Nastanak lojnih cista nije moguće sprečiti. Međutim, kod osoba kod kojih je već bilo njihovog pojavljivanja, savetuje se koriščenje proizvoda za kožu bez ulja, koja smanjuju rizik od blokade i začepljenja lojnih žlezda ( sprečava se nastanak milija, odnosno crnih i belih čepova), a time smanjuje i šansu za nastanak lojnih cista.

5edb9c47c20f64901d938b9fc0277ed0_1_large

Ultrazvuk abdomena

Ultrazvuk abdomena (skener abdomena) je dijagnostička metoda koja ima za cilj prikazivanje strukture različitih organa u trbušnoj duplji. Tehnika pregleda se zasniva na zvučnim talasima visoke frekvence koji prolaze kroz tkiva i organe, odbijaju se različitim brzinama, vraćaju se ka sondi i vizuelizuju na ekranu.

Klasičan ultrazvuk abdomena je ograničenih mogućnosti u dijagnostici stanja i obolenja šupljih organa 5edb9c47c20f64901d938b9fc0277ed0_1_large(želudac, dvanestopalačno, tanko i debelo crevo) zbog prisustva vazduha i sadržaja u njima.  Za pregled navedenih organa koriste se endoskopske metode ( gastroduodenoskopija – endoskopski pregled želuca i dvanaestoplačanog creva i kolonoskopija – endoskopski pregled cele dužine debelog creva).

Klasičan ultrazvučni pregled trbuha pruža detaljan uvid u veličinu i strukturu parenhimatoznih organa: jetre, slezine, pankreasa, žučnog sistema (žučne kese i žučnih puteva), bubrega, nadbubrežnih žlezde. Ovom metodom se može vizuelizovati trbušni deo aorte, mokraćna bešika i prostata kod muškarca.

Priprema za ultrazvuk abdomena sastoji se u neunošenju hrane minimum 6-8 sati, a najbolje 12 sati pre pregleda. Dva do tri dana pre ultrazvuka, poželjno je ne uzimati hranu koja stvara gasove, izbegavati hranu sa mnogo ostataka, bogatu biljnim vlaknima kojih najviše ima u žitaricama, voću i povrću. Za pregled mokraćne bešike i prostate kod muškarca potrebno je napuniti bešiku (popiti oko 3-4 čaše tečnosti 1,5 sat pre pregleda i ne mokriti). U hitnim slučajevima ultrazvuk abdomena se radi bez navedene pripreme.

Vrlo je bitno da pacijent tokom pregleda sarađuje sa lekarom, odnosno da zauzme traženi položaj ili zadrži dah kad se to od njega zatraži.

Zahvaljujući jednostavnosti i neškodljivosti izvođenja pregleda, ultrazvuk predstavlja pouzdanu i efikasnu metodu u otkrivanju i praćenju različitih obolenja abdominalnih organa kao što su: urođene anomalije, zapaljenske promene – akutne i hronične, ciste, benigni i maligni tumori, ciroza jetre, kalkuloza (kamenci) žučne kese i bubrega, prisustvo slobodne tečnosti u trbušnoj duplji, aneurizme (proširenja) i aterosklerotični plakovi (naslage) na velikim krvnim sudovima, povrede.

Situacije u kojima se obavezno savetuje ultrazvučni pregled stomaka su:

  • Bol u stomaku i/ili leđima

  • Mučnina i povraćanje

  • Naglo uvećanje trbuha

  • Povrede u predelu trbuha

  • Nejasna febrilna stanja

vaginalni-pregled

Pregled pod spekululom

Ginekološki pregled u užem smislu sastoji se iz tri dela:

1.      Inspekcija

·         posmatranje spoljašnjih genitalnih organa uz palpaciju (opipavanje) eventualno uočenih promena

2.      Pregled pod spekulumomvaginalni-pregled

·         nežno se u vaginu uvodi instrument (spekulum) koji omogućava da ginekolog pogleda kako izgledaju zidovi vagine i grlić materice.

3.      Bimanuelni pregled

·         ginekolog uvodi svoja dva prsta jedne ruke u vaginu, a vrhovima prstiju druge ruke nežno pritiska trbušni zid iznad stidne kosti – u predelu materice i oba jajnika. Na ovaj način moguće je opipati promene na materici (npr. uvećanu matericu, pa čak i razlog uvećanja – trudnoća, miomi itd.), kao i na jajnicima (upale, tumori).

Ultrazvučni pregled je idealna dopuna ginekološkog pregleda. Ovo je razlog zbog čega se, uz klasičan ginekološki pregled, ultrazvuk organa male karlice smatra za standardni postupak prilikom posete ginekologu.

Ultrazvučni pregled  je praktično obavezan, ukoliko se na osnovu ginekološkog pregleda posumnja na neku promenu unutrašnjih genitalnih organa.

Kod nevinih devojaka, umesto ginekološkog pregleda, radi se rektalni pregled. U ovim slučajevima obavezan je i ultrazvuk organa male karlice, koji može da se uradi preko prednjeg trbušnog zida, ili rektalno (što se preporučuje).

203636164cac3eb0e43f2454443790_extreme

Kompletan genitalni status

Pregledi u ginekologiji

Kvalitet i količina informacija koje pruža ultrazvučni pregled male karlice čine ultrazvuk najvažnijom dijagnostičkom metodom bez koje se savremena ginekologija više ne može zamisliti. Metoda se pokazala jednostavnom, bezbednom i klinički važnom i sigurnom. Može se ponavljati onoliko puta koliko smatramo neophodnim, a da to ni na koji način ne ugrozi pacijentkinju. Pregled se može izvesti preko stomaka ili vaginalnim putem u zavisnosti od indikacija koje su uslovile pregled.

Ultrazvučni pregled omogućava:

Detaljno i merljivo (objektivno ) ispitivanje anatomije organa male karlice žene, pre svega materice i jajnika;
Dijagnostiku tumora jajnika i materice;
Ispitivanje uzroka neplodnosti
Praćenje rasta folikula i sluzokože materice;
Ispitivanje prohodnosti jajovoda (sonohisterosalpingografija) – HyCoSy
Zapaljenski procesi u maloj karlici;
Praćenje efekata propisane terapije;
Interventni ultrazvuk – punkcija cističnih tvorevina
GINEKOLOŠKI PREGLED

Ginekološki pregled nazivamo još i bimanuelni pregled. Njime ginekolog stiče uvid u stanje unutrašnjih genitalnih organa žene – vagine, materice, jajovoda, jajnika. Prilikom ovog pregleda često se uzimaju i brisevi sa grlića materice, kako bi se uradile bakteriološke i virusološke analize, kao i analize na prisustvo gljivica. Na ovaj način se mogu otkriti infekcije koje kasnije mogu dovesti do nekih drugih bolesti i steriliteta.

KOLPOSKOPIJA

Kolposkopski pregled bi trebalo da se uradi jednom godišnje, počevši od momenta stupanja u seksualne odnose ili od 18. godine života. U toku ovog pregleda ginekolog posmatra grlić materice, vaginu i vulvu pod raznim uveličavanjima, sistemom optičkih sočiva, uz veštački izvor svetlosti. Kolposkopija je jednostavna i bezbolna, a odvija se u tri faze: u prvoj fazi lekar posmatra grlić materice, u drugoj sledi premazivanje sa 3% sirćetnom kiselinom, a na kraju je premazivanje Lugolovim rastvorom. Kolposkopija i citologija (PAPANICOLAU test) su primarni skrining i zajedno u skoro 99% slučajeva otkrivaju prekanceroze i rani karcinom grlića materice. Ponekad je potrebno, radi što tačnijeg postavljanja dijagnoze, ovaj pregled upotpuniti i biopsijom grlića materice i frakcioniranom kiretažom. Materijal dobijen ovim intervencijama se na histopatološki pregled.

PAPA TEST
Papa test

Citološki (Papanikolau) pregled je mikroskopski pregled ćelija koje se dobijaju brisevima sa i iz grlića matrice. Služi za otkrivanje premalignih i malignih promena, tako da je veoma važno da se uradi najmanje jednom godišnje. Papanikolau kvalifikacija ima pet grupa. i to su: I i II grupa kojom su obuhvaćene normalne ćelije, III grupa su abnormalne ćelije, IV grupa su maligne ćelije u manjem broju, dok V grupa predstavlja brojne maligne ćelije.

ULTRAZVUK DOJKE

Ultrazvuk dojki je bezbolna dijagnostička metoda kojom lekar posmatra tkivo dojke, i kojim se može otkriti eventualno postojanje patoloških promena što pojednostavluje i olakšava njihovo lečenje. Ovaj pregled uz redovne mesečne samokontrole dojki poželjno je da se radi jednom godišnje. Pri najmanjoj sumnji na opipanu čvrstu promenu u dojkama (čvorić) treba konsultovati ginekologa ili onkologa koji će izvršiti pregled i otkloniti sumnju na postojanje zloćudne promene u dojkama. Osim ultrazvučnog pregleda, kao dopuna dijagnostike, može se uraditi i mamografija. Mamografija je pregled koji se obavezno savetuje jednom godišnje ženama nakon 45 godine. U zavisnosti od nalaza, lekar donosi odluku o daljem intenzitetu pregleda.

Problem-mokrenja-dijagnostika-zena

Rektalni i vaginalni tuše

Invaginacija

Invaginacija označava terminologiju uvlačenje jednog šupljeg organa (uglavnom creva), u sebe samog.
U embriologiji: Invaginacija je izraz i obeležava pojavu u toku koje se zid neke šupljine ili pokrivač neke površine, udubljuje neku slepu šupljinu.
U patologiji: Akutna crevna invaginacija je oboljenje koje se kod odojčadi javlja izmedju trećeg meseca i prve godine života.Češće je kod muške dece, benigno je ako se na vreme preduzme lečenje.U slučaju zakasnelog lečenja ili velikih promena nastaju teške komplikacije kao što je perforacija, nekroza, ruptura creva.
Mehanizam:akutna crevna invaginacija nastaje prodiranjem  “teleskopažom” creva u sebe samog, slično stvarajući u isto vreme začepljenje i uklještenje krvnih sudova u vratu invaginacije.
Znaci, kod potpunog zdravog odojčeta početak je uvek nagao i težak ispoljava se veoma oštrim bolnim krizama praćenim nemirom, povraćanjem a pri palpaciji trbuha bol se pojačava.
Krize su u naletima  izmedju kojih se dete smiruje i zaspi.Primećuje se potpuna nepodnošljivost hrane, dete odbija hranu.
Pri pregledu rano se mogu utvrditi tri znaka:
-prekid prolaznosti creva, pelene nisu uprljane stolicom od pojave bolnih kriza.
-otkrivanje tumefakcije u trbuhu to je prava invaginacija.
-pri rektalnom tušeu pregled prstom uvučenim kroz čmar u rektum-prst rukavice je zaprljan krvlju.Pojava krvi iz čmara je znak da ne treba čekati odmah uputiti hirurgu.Nakon ultrazvučnog pregleda postavlja se dijagnoza i već je odredjeno njeno sedište:kolo-količka, ileo-količka, ileo-ilealna.

Lečenje

Lečenje akutne invaginacije odojčadi je hirurško, čime se prvo omogućava dezinvaginacija, zatim utvrdjuje stanje crevnog zida, koji se ako je nekrotizovan ili perforisan mora se resekovati.
U izloženim postupcima treba biti oprezan, jer je mogućnost postojanje dvostruke ili višestruke invaginacije, tako da se jedna nalazi na tankom crevu, i na desnom kolonu
( ileo-ceko-količka invaginacija).Druga na gornjem delovima tankog creva  (ileo-ilealna invaginacija).
Kod odrasle dece i odraslih invaginacija je znatno redja.Uvek je sekundarna pojava usled neke prepreke.U kliničkom pogledu slika je kao u ileusu usled uomčavanja, a dijagnoza invaginacije se postavlja samo za vreme intervencije.

 

Spoljašnji pregled

60373140

Biopsije

Биопсија

Биопсија (грчки: bios = живот, opsein = гледати/изглед) представља медицинску технику које укључује узимање ћелија или ткива ради испитивања. Ткиво се или испитује под микроскопом, или може бити хемијски испитивано (на пример, коришћењем PCR методе). Када се узима само део ткива, таква процедура се назива инцизиона биопсија илибиопсија сржи. Када се цела израслина или сумњива површина уклања, та процедура се назива ексцизиона биопсија. Узимање дела ткива или неке телесне течности иглом представља процедуру која се назива аспирациона биопсија или пункција.

Узорак за биопсију се често узима са места промене на ткиву када је узрок болести непознат или када је постоји нека сумња на хистолошку промену. Васкулитис, на пример, се најчешће дијагностикује биопсијом. Поред тога, патолошко испитивање користи биопсију како би утврдио да ли је ткивна промена бенигна или малигна, и такође се може помоћу ње одредити разлика између различитих типова тумора. За разлику од биопсије, којом се најчешће узима само део промене, патологија врши испитивања на великим узорцима (који се узимају ресекцијом), слично као што хирурзи уклањају промењено ткиво.

Када се узме узорак ткива, мора се ставити у фиксир (на пример, алкохол) који ће одржати ткиво да не би дошло до распадања истог под утицајем бактерија и физичког или хемијског оштећења ткива. Уколико дође до оштећења узорка може се резултат микроскопирања таквог ткива погрешно протумачити или се мора узимати поновни узорак. Када такав узорак стигне на хистолошку обраду примењују се хистолошке методе припремања узорка за посматрање под микроскопом.

Добром анализом узетог узорка се може установити да ли се патолошки процес проширио или да ли постоји могућност да се даље шири. Термини чист узорак или негативан узорак значи да патолошке промене нису нађене ван ивица узетог узорка. Позитиван узорак, с друге стране, значи да је болест нађена и да је потребно лечење.

anesthesia_picture

Opšta anestezija

Anestezija (od grč. ἀν i αισθησία, „an estos“ – figurativno, bez osećaja), (lat. anaesthesia), (engl. anesthesia), je medicinska metoda anesteziologije, koja uz primenu anestetika i drugih lekova u organizmu čoveka dovodi do „isključenja bola“ i „lekovima izazvanog sna“.Primenjuje se u toku operativnih zahvata i drugih metoda dijagnostike i lečenja vrlo složenih stanja vezanih za pojam „intenzivno lečenje“. Anestetici su razne vrste lekova u gasovitom, tečnom ili drugom obliku koji kada se unesu u organizam svojim delovanjem dovode do gubitka osećaja i svesti uz minimalno štetno delovanje i mogućnost vraćanja organizma u normalno stanje, nakon prestanka njihove primene.